Историјат Школе

На основу писаних извора из књиге „Српска основна школа у Гњилану“ аутора Милорада Миње Филића дошли смо до података да је основна школа у Гњилану почела са радом око 1830. године. Школа је по предметима и методама образовања до осамдесетих огодина XIX века била старовремска или манастирска школа. Од 1890. године у Гњилане долази први школовани учитељи.


ОШ "Вук Караџић" Гњилане-Шилово у Гњилану код цркве

Осим црквено – школске општине, у Гњилану од 1896. године постојао је школски одбор и школски фонд, који је бринуо о школским потребама. У XIX веку, посебно од 1890. до 1912. године, живот у Гњилану и околини био је тежак због сталних зулума Турака над виђенијим Србима а посебно свештеницима и учитељима. Но, и поред тога Гњиланци граде нову школску зграду 1893. године уз помоћ Министарства иностраних дела Србије. Основа се читаоница, Просветни клуб и Удружење учитеља, а долази и до оснивања српских школа у околини Гњилана. У периоду сталне ратне ситуације од 1912. до 1915. године у гњиланском срезу се оснивају нове школе.

Многи свршени ученици гњиланске основне школе настављали су школовање у грађанској школи у свом месту, учили занате или се опредељивали за бављење трговином.

 

Период Првог и Другог светског рата за српски народ био је „време смрти“ или „време безумља“. Стање у Гњилану по доласку Бугара се памти као време ужаса, убијени су свештеници и учитељи. Желећи да униште српски нациоални идентитет Бугари доводе своје свештенике и учитеље. Међутим, и поред злодела и злостављања, наш народ је чувао своју веру и дух српства, а деца нису похађала бугарску школу. После ослобађања од окупатора школска зграда је затечена у лошем стању – руинирана, намештај оштећен и делимично уништен, а библиотека и архива спаљене.

У периоду после рата школа је имала назив Нижа државна српска гимназија, а краћи период остоји као Државна гимназија. Од 1956/57. године школа добија назив Прва осмогодишња а брзо затим добија име: Основна школа „Вук Караџић“, како се и данас зове. У то време отвара се издвојено одељење у Шилову, а касније и у Билинцу и Горњем Ливочу.

 

Након ратних дешавања 1999. године седиште ОШ "Вук Караџић" Гњилане-Шилово је измештено у Шилово. Поред матичне школе, школа има и четири истурена одељења:

 

  • Истурено одељење у Кметовцу,
  • Истурено одељење у Гњилану код цркве
  • Истурено одељење у Гњилану у улици Иво Лола Рибар и
  • Истурено одељење у Горњем Ливочу.

Матична школска зграда у Шилову је изграђена 2001. године из средства Министарства просвете Републике Србије. Наставу похађају ученици од нултих одељења до осмог разреда. Нулти разред није смештен у истој згради већ у згради поред школе. У школи постоје 13 учионица, наставничка канцеларија, канцеларија директора, кабинет за информатику, библиотека, канцеларија за администрацију и пратеће просторије. У оквиру школе налази се отворени спортски терен и уређена зелена површина. Објекат користе и ученици Гимназије који имају свој кабинет информатике и своју библиотеку, и Медицинске школе, па се настава одвија у две смене.

 

Зграда издвојеног одељења у Кметовцу изграђена је 2003. године из средстава Координационог центра за Косово и Метохију. У школи има пет учионица, наставничка канцеларија и пратеће просторије. Школски терен је адекватно уређен и постоји мали спортски терен испред школе. Наставу похађају ученици од нултог одељења до осмог разреда у две смене.

 

Зграда издвојеног одељења у Гњилану код Цркве изграђена је 1893. године. Пре рата 1999. године објекат је имао друге намене, али је 2000. године адаптиран и прилагођен потребама образовно – васпитног процеса. Школа има 6 учионица, наставничку канцеларију и пратеће просторије. У дворишту школе смештена је амбуланта и приватна кућа. Нема спортских терена па се настава физичког васпитања изводи у дворишту код Цркве. Наставу похађају ученици од првог до осмог разреда у једној смени, пре подне.

 

Настава у издвојеном одељењу у Гњилану у улици Иво Лола Рибар изводи се у приватној кући. У објекту постоје пет учионица, наставничка канцеларија и пратеће просторије. Двориште је мале површине па је настава физичког васпитања веома отежана. Наставу у овој школи похађају ученици ромске националности од нулти одељења до осмог разреда и то у две смене. 

 

Настава у издвојеном одељењу у Горњем Ливочу изводи се у приватној кући. У објекту постоје три учионице са издвојеним мокрим чвором. Наставу похађају ученици од нулти одељења до четвртог разреда у једној смени пре подне. Не постоји простор за одржавање наставе физичког васпитања.

 

 

Историјат школе

Основна школа основана је као гњиланска српска школа око 1830. год. Седиште школе је до 1999. год. било у Гњилану, а након ратних дешавања измештено је у Шилову. Матична школска зграда у Шилову је изграђена 2001. год. из средства Министарства просвете Републике Србије.


Прочитај више...

Flickr Photos